Sir sa dokumentom o poreklu – tanka kriška sa 1.600 metara visine
Zlatar nije samo ime na etiketi. To je planina u Zlatiborskom okrugu čiji su pašnjaci vekovima davali mleko od kog nastaje jedan od svega tridesetak srpskih proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, registrovanim u Zavodu za intelektualnu svojinu 2013. godine. Zlatarski sir se i danas pravi u selima Nove Varoši, Prijepolja i dela Sjenice – istim postupkom koji je u tom elaboratu i opisan.
Zašto je ovaj sir poseban?
- Presovan pod kamenom, sečen na tanko: gruda se zavija u platno, stavlja pod drveni krug pritisnut kamenom i tako stoji 4 do 5 sati. Odatle dolazi prepoznatljiva tanka kriška, do jednog centimetra – potpis zlatarskog sira po kom se razlikuje od sjeničkog.
- Zreo, ne mlad: odležava 40 do 45 dana pre nego što izađe na tržište. To je sir sa razvijenom aromom i punim, zaokruženim ukusom, a ne blagi mladi sir.
- Punomasni, minimum 50% mlečne masti: mlečno bela do belo-žuta boja i karakterističan miris koji se oseti čim se otvori pakovanje.
- Mleko prve kategorije: za zlatarski sir koristi se sveže punomasno kravlje mleko sa najmanje 3,2% mlečne masti i 3,0% proteina.
Kome ga preporučujemo: restoranima i objektima koji na meniju žele sir sa pričom koja se može dokazati, prodavnicama zdrave i domaće hrane, i svima koji prave ozbiljne mlečne daske. Tanka kriška se lepo slaže i ne gubi oblik na tanjiru.
Kako čuvati ovaj sir?
Držati na temperaturi do +4°C. Tvrdi sir je zahvalniji za čuvanje od mekih i polutvrdih sireva jer sadrži manje vlage. Umotati u papir za sir ili voštani papir. Može da stoji znatno duže od belih sireva bez gubitka kvaliteta.
Savet za serviranje: izvadite ga iz frižidera 20-ak minuta pre serviranja — na sobnoj temperaturi aroma se potpuno otvori. Ide uz pršutu, pečenu papriku i orahe, a u kuhinji se odlično ponaša u pitama i uz kuvani pasulj.
